Istorija hipnoze prati istoriju ljudskog roda. Hipnoza je sastavni deo naših života, nešto poput disanja, s'nama je od našeg nastanka i svako od nas poseduje hipnotičku sposobnost.

Tajni Jezik Uma

 

VIDEO BLOG

 

Hipnoza - hipnoterapija

 

 

Autohipnoza - Buđenje Genija!

 

Da li želite da pokrenete
svoje prave mogućnosti?
Ovo je sigurno najbolji način:

 

Kako Postati Genije
za samo 21 dan?

 

Proveren & Efikasan način
 da pokrenete sposobnosti
pravog “Genija” u sebi!

 

 

Kada kliknete na START dugme
automatski se preusmeravate
na stranicu koja sve objašnjava.
Vidimo se tamo!

 

 


Iskustva klijenata

 

 

 

 

 

Kratka Istorija Hipnoze

 

Istorija hipnoze prati istoriju ljudskog roda. Hipnoza je sastavni deo naših života, nešto poput disanja, s'nama je od našeg nastanka i svako od nas poseduje hipnotičku sposobnost.

 

Mnoge stare kuture su opisale svoje običaje i aktivnosti koje se u potpunosti povezane sa hipnozom. Stari, Egipćani, Grci, Vikinzi, Indijci i mnogi drugi, koristili su obrede sa mrmljanjem, pevušenjem i bubnjajem da bi izazvali neku vrstu transa, odnosno dubljeg stanja svesti. Ovi i ovakvi običaji su najčešće povezivani sa religijskim lečenjem.

 

Često se kao primer jednog od prvih opisa hipnoze, navode hijeroglifi iz vremena Ramzesa XII, 3000 god. pne. koji opisuju proceduru koja se odvijala u "hramu sna''. Ti zapisi opisuju proces davanja sugestija za ozdravljenje osobama koje deluju kao da su uspavane.

 

Posete "Hramovima sna'' se spominju i u starim Indijskim zapisima gde su duhovni ljudi radili procedure mrmljanja i davanja sugestija osobi koja kao da spava. Kod starih Grka su takođe naširoko bili rasprostranjeni "Hramovi sna''. Na osnovu ovakvih istorijskih zapisa, nameće se zaključak da su ljudi upražnjavali ulazak u stanje transa od najranijih vremena.

 

Prateći istoriju čovečanstva vidi se da je "Religijski trans'' (trans = hipnoza) mnogo puta spomenut i detaljno opisan kao metoda lečenja, kako pojedinaca tako i čitavih grupa ljudi. To nedvosmisleno govori da je lečenje umom, postojalo i praktično primenjivano od najranijih vremena ljudske istorije. Svi ti opisi "religijskog lečenja transom'' skoro u potpunosti se poklapaju sa savremenim opisima hipnotičke seanse.

 

No, bez obzira na sve te istorijske činjenice, Hipnoza u ovoj formi kakva je nama danas poznata počinje zvanično da se spominje u 17 veku. Hajde zato da spomenemo neke bitne ljude koji su nam približili ovu savremenu hipnozu.

 

Za savremenu hipnozu možemo reći da se rađa sa teorijom i radom austrijskog lekara, Franz Anton Mesmera (1734 - 1815). Mesmer je stvorio teoriju "Animalnog Magnetizma'' i razvio specifičan način lečenja koji mu je pomogao da izleči veliki broj ljudi. Njegova teorija i pristup, od tad su poznati pod imenom "Mesmerizam''.

 

Mesmer je verovao da među svim poljima koja su bila poznata nauci u tom vremenu, postoji još jedno polje koje je on nazvao polje života ili životna sila. On je definisao dobro zdravlje kao slobodan protok životne sile kroz hiljade kanala u našim telima. Analogno tome, svaka bolest je nastajala kao rezultat obstrukcije slobodnog protoka te životne sile. Prevazilaženjem ovih prepreka i ponovnim uspostavljanjem slobodnog protoka vraćalo se i stanje zdravlja. Kada bolestan čovek nije mogao to da uradi samostalno, onda je bio neophodan kontakt sa sprovodnikom "animalnog magnetizma'' što je bilo dovoljno kao lek.

 

Drugim rečima, Mesmer je verovao da je on prirodni sprovodnik animalnog magnetizma i da samim tim može uticati na protok životne sile. On je svoje pacijente lečio tako što bi seo ispred svojih pacijenata, svojim kolenima dodirivao njihova kolena, držeći palčeve pacijenata u svojim rukama pri tome ih gledajući netremice u oči sve dok ih oni ne zatvore. Potom je pravio "magnetne prelaze'', prelazeći svojim rukama od ramena niz ruke pacijenata. Pre njega je uobičajena lekarska praksa bila da se takvi prelazi rade magnetima.

 

Mesmerova teorija da postoji nevidljiva sila ili "animalni magnetizam'' kojim hipnotizer utiče na osobu sa kojom radi uskoro je napuštena, a na hipnozu se počelo gledati kao na proces za koji je svako sposoban uz obezbeđivanje odgovarajućih instrukcija. Drugim rečima, moguće je steći neophodno znanje i biti odličan hipnotizer bez ikakvog posedovanja nekih specijalnih moći.

 

Marquis de Puysegur (1751-1825). Još jedan doktor, bio je Mesmerov učenik, koji je razvio teoriju da svesna saglasnost pacijenta da prati i izvršava sugestije hipnotizera je od izuzetnog značaja. Drugim rečima on je pokazao da svesna odluka osobe da prihvati i izvršava sugestije predstavlja odlučujući faktor u procesu lečenja umom.

 

John Elliotson (1791-1868). Profesor hirurgije Londonskog univerziteta, poznat kao izumumitelj stetoskopa. Postoje zapisi da je ovaj Engleski doktor koristio isključivo "Mesmerizam'' kao anesteziju prilikom svojih operacija. Ostalo je zabeleženo da je on koristeći samo tu formu anestezije uradio preko 1800 potpuno bezbolnih operacija. Ovo je bitno, zato što je u tom vremenu anestezija bila samo misaona imenica.

 

James Esdaile (1808-1859). Još jedan Engleski hirurg koji je koristio "Mesmerizam'' kao anesteziju u svim svojim operacijama. Njegove medicinske beleške pokazuju da pored toga što su takve operacije bile potpuno bezbolne, drastično se smanjio fatalni postoperatvni šok i razne infekcije. Kod operacija koje je on uradio koristeći ovu vrstu anestezije, javio se kod samo 5% pacijenata, što je fenomenalan rezultat u poređenju sa za to vreme uobičajenih 70%.

 

James Braid (1795-1860). Škotski hirurg koji je radio u Mančesteru. On je metodu do tad poznatu kao "Mesmerizam'' preimenovao imenom "Hipnoza''. Braid je nakon posmatranja demonstracije mesmerizma, zaključio je da je otkrio prave razloge zašto ljudi tako lako ulaze u stanje transa. Po njegovom mišljenu ti razlozi nemaju nikakve veze sa bilo kakvom nevidljivom magnetnim silom. On je predložio čisto medicinsku osnovu za hipnozu. Po njemu je razlog "Mesmerovog stanja'' (transa) bilo izazvano fiksacijom i umaranjem optičkog nerva, što je izazivalo spontano zatvaranje očiju. Odatle se provlači današnja asocijacija sa fokusiranjem na satove koji se njišu ili, u njegovom slučaju, na srebrnu tabakeru.

 

U svojim kasnijim radovima Braid je konstatovao da sama fiksacija očiju nije dovoljna za izazivanje transa, objašnjavajući da pored očiju ono što takođe postaje fiksirano je i oko uma. Drugim rečima, um osobe koja je u hipnozi prosto se fiksira i usredsređuje na samo jednu ideju koju mu sugeriše hipnotizer. On je verovao da trans izazvan ovim putem daje odlične rezultate u rešavanju zdravstvenih problema koji nisu organskog porekla.

 

Ambroise Auguste Liebeault(1823-1904). Francuski doktor, koristio je Hipnozu u lečenju preko 12000 svojih pacijenata. Poznat po svom istraživanju o uticaju sugestivnosti na izlečenje obolelih. Koristio je isključivo brzu hipnozu, zbog realizacije da duboki trans nije svaki put neophodan da bi se postigli odlični rezultati u lečenju.

 

Hippolyte Bernheim(1837 - 1919). Profesor medicinskog fakulteta u Nansiju. On je čovek koga nazivaju ocem hipnoze dvadesetog veka, zato što je rekao: "Sugestija vlada procesom hipnoze''. On je svojim radovima pokazao da je hipnoza proces neosporno baziran na sugestiji.

 

Emile Coué (1857-1926). Francuski psiholog iz Nansija, koji je razvio studiju "psihologija sugestije'', proučavajući efekte sugestija na pacijente, kao i efekte autosugestija. U istoriji ostaje upamćen po svojoj čuvenoj autosugestiji: "Svakoga dana u svakom pogledu ja sam sve bolji i bolji''.

 

Pored toga, on je prvi dokazao da je imaginacija uvek jača od snage volje: "Kad se imaginacija i snaga volje suoče, imaginacija uvek pobeđuje''. Na primer: Ako zatrazite od nekog da pređe preko daske dužine 2m, širine 0,5m koja leži na zemlji, ta osoba će to uraditi bez ikakvog problema. Međutim, ako kažete toj osobi da na polovini daske stane, zatvori oči i zamisli da je ta daska postavljena između dve osmospratnice na 50m visine, osoba odmah počinje da se ljulja kao da će pasti. Imaginacija čini čuda, zar ne?

 

Clark Leonard Hull (1884-1952). U svetu preovladava mišljenje da su studije moderne hipnoze počele radovima ovog profesora psihologije na čuvenom Američkom Yale Univerzitetu. Njegovo delo "Hipnoza i Sugestivnost'' je rigorozna studija ovog fenomena, korišćenjem statistike i eksperimentalne analize. Hulova studija nedvosmisleno dokazuje da Hipnoza nema apsolutno nikakve veze sa spavanjem. U svom radu on potpuno demistifikuje hipnozu i pokazuje da je hipnoza potpuno prirodna sposobnost svojstvena svakom živom čoveku.

 

Pedesetih godina prošlog veka Hipnoza postaje zvanično priznata i legalizovana metoda. Godine 1950-te Britanska Medicinska Asocijacija priznaje hipnozu kao terapijsku metodu, a 1958 Američka Medicinska Asocijacija je takođe odobrava i legalizuje uz obrazloženje da se tom metodom mogu baviti i ljudi koji nisu iz medicinske struke, zato što se ta metoda bazira isključivo na sugestiji i ne bavi se dijagnozom niti lečenjem.

Na kraju ove kratke istorije Hipnoze, spomenućemo i pogledati radove dvojice najuticajnijih hipnotizera u dosadašnjoj istoriji hipnoze: Dr. Milton Ericksona i Dave Elmana.

Dr. Milton Erickson (1901-1980). Američki psihijatar koji je napravio svojevrsni preokret u primeni hipnoze razvijajući blagi, indirektni pristup koji je i dalje veoma popularan među mnogima današnjim terapeutima. Do kraja svoje karijere on je ovladao indirektnom tehnikom hipnoze do nivoa da je jednostavno vodio razgovore sa svojim pacijentima uvodeći ih u trans bez ikakvog pominjanja reči hipnoza. Naravno, Dr. Erickson je savršeno dobro znao šta govori i kako govori, a upravo je to izazivalo hipnozu(trans). Njegov pristup i shvatanje hipnoze u procesu stvaranja pozitivnih promena, dovelo je do razvoja moderne terapije razgovorom tj. NLP-a.

 

On je radeći kao psihijatar, svakodnevno primenjivao hipnozu gotovo 60 godina, od 1920-te, pa sve do svoje smrti 1980-te. Dr. Erickson je svojim radom pojasnio mnoge primene hipnoze. Iz razloga što je njegov metod indirektne hipnoze postao veoma popularan, često se previdi da je Erickson bio izuzetni ekspert brze, direktne hipnoze i da je ju koristio isto toliko, koliko i indirektni pristup. Ostalo je zabeleženo da je Erickson toliko često koristio brzu indukciju "rukovanja'', da pri kraju njegove karijere više niko nije smeo da se rukuje sa njim. Mnoge od njegovih izjava su citirane kao definicije hipnoze - evo jedne od njih:

 

"Hipnoza je specijalno stanje svesnosti karakteristično po spremnosti prihvatanja novih ideja''. - Milton Erickson

 

Dve stvari su vredne pomena iz ove kratke definicije. On naglašava da um postaje prijemčiv na ideje koje hipnotizer prezentuje. Ovo se može interpretirati time da osoba postaje više podložna sugestiji ili više otvrena na ideje koje joj se predstavljaju kada je u hipnozi. Naglasak koji Erickson stavlja na "svesnost'' umesto na nesvesnost, nepažljivost i neupoznatost sa nečim, takođe je veoma važan.

 

To je potpuno u skladu sa njegovim stavom da vam hipnoza omogućava da se suočite sa tajnovitim delom svih nas, svojim podsvesnim umom ili onim što on naziva nesvesnim umom. Kada je osoba hipnotisana, podsvest preuzima veću odgovornosti odnosno dolazi ispred. Podsvest reguliše sve telesne procese, skladišti i upravlja sećanjima, učenjem iz svakog iskustva, samim tim mentalnim modelima i šablonima koji nastaju, a omogućavaju nam da funkcionišemo.

 

Erickson predstavlja podsvest kao intuitivni i imaginativni deo uma, koji može da pokrene sve vaše potencijale i trenutno promeni način na koji mislite, osećate i reagujete. Suprotno ovome svesni deo uma je vrlo ograničen. Svest je logična i linearna u svom pristupu rešavanja problema. Sa svesnim umom imamo samo ovde i sada. Erickson u svom radu nije bio zainteresovan da govori sa svesnim umom. Cilj mu je uvek bio direktna komunikacija sa podsvešću pacijenta.

 

I na kraju je ostao još jedan, po mnogima do sada najbitniji hipnotizer, koji je obeležio istoriju savremene Hipnoze.

 

Dave Elman (1900 - 1967). Kada je imao osam godina, Dave je video svog oca potpuno izbezumljenog od bolova nastalih krajnjim stadijumom kancera. Porodični prijatelj, inače scenski hipnotizer, kad je čuo za ovu situaciju došao im je u posetu. Ušao je u sobu njegovog oca i posle kratkog hipnotičkog tretmana, stenjanje i ječanje se utišalo a neizdrživi bol je oslabio. Mali Dave je dobio dozvolu da poseti svog oca i poigra se sa njim. On nikada nije zaboravio tu ranu epizodu, kao ni činjenicu da je njegovom ocu olakšanje doneo hipnotizer nakon što su doktori rekli da nemaju pravi način da mu ublaže patnje.

 

Dave Elman je imao četrdeset devet godina kada je doneo odluku da promeni svoju profesiju i postane stručnjak za podučavanje hipnoze. Prikupio je svu tad dostupnu literaturu i proučavajući te materijale i praktično ih testirajući, razvio svoj "Dave Elman kurs Kliničke Hipnoze''. Iako Elman nije imao nikakvo formalno obrazovanje iz medicine, on je ograničio svoju obuku samo na lekare i zubare.

 

"Hipnoza je zaobilazak kritičke osobine svesti i uspostavljanje selektivnog razmišljanja''. - Dave Elman

Ova Elmanova definicija hipnoze primenjena je kao formalna definicija Hipnoze u američkom zakonu. Njegova reputacija edukatora se neverovatno brzo proširila i uskoro ga načinila najpoznatijim i najuspešnijim predavačem hipnotizma u SAD. U narednih sedamnaest godina on je u okviru svog kursa obučio na hiljade doktora u svim većim gradovima SAD.

 

Bez obzira da li neko veruje u hipnozu ili ne, da li je proučavao materijale na tu temu ili ne, sasvim je izvesno da u svakome od nas postoji nekakva lična predstava o tome šta je hipnoza i kako ona funkcioniše u praksi. Kod većine ljudi taj stav je obično baziran na nečemu što je osoba čula ili videla u filmovima ili TV programima.

 

Kada jednom počnete da proučavate hipnozu vaše ideje i stavovi o tome šta je hipnoza i kako se ona može koristiti, totalno će se promeniti i biće potpuno različiti od mišljenja većine ljudi iz vašeg okruženja. To je put kojim svako od nas mora da prođe, jer to je put otkrivanja novih znanja i lične evolucije.

 

 

 

 

 

Podeli ideju!

Ukoliko vam se u toku proučavanja sajta i izloženih materijala, iznenada ''upali lampica'' u vezi neke važne informacije, koju nisam spomenuo, molim vas da mi istog trenutka pošaljete mail sa objašnjenjem te vaše opservacije ili ideje. Svakog meseca nagrađujem najbolju sugestiju nekim od mojih proizvoda i javnom zahvalnošću u ''FreeFokus'' klubu. Unapred zahvalan, očekujem vaše opservacije, ideje i predloge. Pišite mi na e-mail adresu: zoran@emotivnifokus.com

 

Budimo u kontaktu?

sva prava zadžana © Kontrola Stresa